Zvono Mog Ditinstva

Još se sićan starog kampanela,
Starog zvona ča me budi svaki dan,
Na ponistru mater bi me pela,
Pa bi sluša kako tuče, din-don-dan.

On je bija moja prva srića,
Zbog njega ditinstvo bilo mi je raj,
Zato ja se njega i sad sićan
Kad je od mene daleko rodni kraj.

Din-don, zvonija je stari zvon,
Najlipše je note meni piva,
I sad zvuk mu čujen kad san sam,
Samo pismu dragog zavičaja znan.
Din-don, još i danas zvoni on,
Uvik istu pismu meni svira,
Iz daljina dopire mu glas,
Sritni dani, još se uvik sićan vas.

On je bija moja prva srića,
Zbog njega ditinstvo bilo mi je raj,
Zato ja se njega i sad sićan
Kad je od mene daleko rodni kraj.

Din-don, zvonija je stari zvon,
Najlipše je note meni piva,
I sad zvuk mu čujen kad san sam,
Samo pismu dragog zavičaja znan.
Din-don, još i danas zvoni on,
Uvik istu pismu meni svira,
Iz daljina dopire mu glas,
Sritni dani, još se uvik sićan vas.