Ona je volela blues, Njen kralj zvao se Peter Green. A ja, sasvim slučajno tu... Za taj film neko levi, sasvim... Uvek je gledala sat, I čim sklope kazaljke krug K'o mala bi Å¡aputala, tad, Da negde neko misli na nju. U njenoj sobi

Ona je volela blues,
Njen kralj zvao se Peter Green.
A ja, sasvim slučajno tu...
Za taj film neko levi, sasvim...

Uvek je gledala sat,
I čim sklope kazaljke krug
K'o mala bi Å¡aputala, tad,
Da negde neko misli na nju.

U njenoj sobi, mala riznica greha,
Kao duga, preko besmisla most...
Puno knjiga nekog prebeglog Čeha,
I sportska Å¡tampa, ako naiđe gost...

Uglavnom prođe sve,
Ali ostane blues.
Boje se razliju
Kad ga čujem na radiju...

Ubija metronom...
Å ta taj sat radi tu?
Jedan i nula-pet...
Neko misli na nju.

Negde u meni je kvar,
I mrak sto me gricka k'o miš...
I sav sam kao ona staklena stvar
U kojoj veje kada je pomeriš.

U ovoj sobi ravnoteža je prosta:
Sto i krevet i prekidač za luč...
Ispod cene mole cenjenog gosta
Da pre puta ne zaboravi ključ.

Uglavnom prođe sve,
Ali ostane blues.
Boje se razliju
Kad ga čujem na radiju...

Ubija metronom...
Å ta taj sat radi tu?
Jedan i nula-pet...
Neko misli na nju.

Ona je volela blues, o-je,
Lucidni Peter Green...
A ja, ja sam voleo nju...
A blues... Å¡ta blues...?

Nemam ništa sa tim...